Историја коју носимо

Поглед на Србију кроз породичне предмете, градове, рад и разговоре између генерација.

Сећање као извор

Историја свакодневице често се чува у кухињском орману, школској свесци или причи коју неко понавља за породичним столом. Ти детаљи не замењују архиве, али показују како су велике промене изгледале у домовима.

„Кад слушамо старије, не враћамо се у прошлост — разумемо пут којим смо стигли довде.“
Бака показује унучићу стару црно-белу фотографију породице из Србије

Теме за разговор

Школа и посао

Како су изгледали први радни дани, пут до школе и занати који су хранили домаћинство.

Градови који расту

Сећања на улице, пијаце и комшијске односе у Београду, Нишу, Новом Саду и мањим местима.

Породични ритуали

Празници, рецепти и предмети који повезују различите године.

Мирна стара улица у српском граду са ниским кућама и дрвећем у поподневном светлу

Како записати породичну причу

  1. Питајте за један конкретан догађај, а не за цео живот.
  2. Забележите место, приближну годину и имена која особа жели да подели.
  3. Проверите чињенице у породичним документима, без исправљања туђег сећања.
  4. Сачувајте копију и договорите се ко има приступ.